U Srbiji gotovo svako peto dete ima višak kilograma, osam posto njih je gojazno, a gojaznost kod dece iz godine u godinu se stalno povećava.
Količina hrane koja detetu stvarno treba, zavisi od uzrasta, pola i fizičke aktivnosti.
Treba znati da:
- deca imaju instiktivni osećaj za glad i sitost. Teranjem da pojedu još kašiku više, slabi njihov prirodni nagon.
- fizička aktivnost dece ili njeno odsustvo utiču na to da deca jedan dan pojedu više hrane a drugi manje.
Prekomerna težina je učestalija kod devojčica nego dečaka i gojaznost kod predškolskog uzrasta (uzrast od 5-6 godina) u odnosu na mlađu decu (uzrast od 2-3 godine). Gojaznost kod školske dece se još više povećava.
Za većinu dece preterana težina posledica je sa jedne strane usvojenih nezdravih navika kada je u pitanju ishrana kod dece (previše unetih kalorija) i premalo fizičke aktivnosti sa druge strane.
Pošto se navike u ishrani kod dece uspostvljaju u ranom detinjstvu, napori za sprečavanje gojaznosti trebalo bi da počnu u ranom dečijem uzrastu.
Što je dete više aktivnije, potrebno mu je više kalorija. Dečacima i starijoj deci je takođe obično potrebno više kalorija nego devojčicama i manjoj deci.
Ako je dete bolesno, preporuka za broj unesenih kalorija može da se menja i zato pitajte pedijatra ili nutricionistu za savet, kako dete bude prolazilo kroz određene promene.
Istraživanja su pokazala da deca u većini slučajeva ne unose dovoljne količine kalcijuma, kalijuma, vlakana, magnezijuma i vitamina E i D.
Pogledajte listu namirnica gde je koncentracija ovih nutrijenata najveća:
- Vlakna – celovite žitarice, voće i povrće
- Vitamin E – orašasti plodovi, semenke, ulja pšeničnih klica kao i biljna ulja.
- Kalcijum – mlečni proizvodi sa manjim procentom masnoća ili bez masnoća, rabarbara, spanać, kelj i sardine.
- Magnezijum – celovite žitarice, orašasti plodovi, semenke bundeve i pasulj.
- Kalijum – mahunarke, krompir, suve kajsije, sok od suvih šljiva i mlečni proizvodi.
- Vitamin D – sunce, ulje jetre bakalara, losos, tuna i skuša.