Anorekcija (Anorexia) nervosa
Osnovna dijagnoza
- Poremećaj slike o sopstvenom telu i intenzivan strah od debljanja
- Gubitak telesne tezine 15% ispod očekivanog
- Kod žena, odsustvo uzastopna tri menstrualna ciklusa
Anoreksija nervoza obično počinje u dobi između adolescencije i ranog odrastanja. U 90 % slučajeva zastupljene su žene, većinom iz srednjeg i višeg socioekonomskog statusa.
Uzrok je nepoznat. Mada ovde postoje brojni endokrinoloski poremećaji, stručnjaci smatraju da oni nisu primarni uzrok nastanka. Većina stručnjaka smatra da je najpre promen psihološke prirode. Pacijenti dolaze iz porodica čiji članovi imaju visoke ciljeve. Roditelji mogu direkto biti zabrinuti održanjem svoje vitkosti i sprovođenjem fizičke aktivnosti, a porodične priče se uglavnom svode na brigu oko ishrane. Jedna teorija podržava tvrdnju da je pacijentovo odbijanje da jede je pokušaj da povrati kontrolu nad svojim telom uprkos roditeljskoj kontroli.
Nespremnost pacijenta da prihvati sopstveno telo kao telo odrasle osobe, takođe može da predstavlja odbacivanje odgovornosti koju bi kao odrasla osoba trebalo da preduzme. Ovi pacijenti su često perfekcionisti u ponašanju i imaju navike opsesivne prirode.
Simptomi i znaci
Pacijenti sa anoreksijom nervozom mogu da se žale na tegobe emotivne prirode, a mogu da se žale i na nepodnošenje hladnoće i zatvor ( konstipaciju).
Amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa) je uvek prisutna. Može biti prisutna bradikardija, hipotenzija i hipotermija, suva koža, gubitak dlakavosti .
Laboratorijski nalazi
Anemija, leukopenija, elektrolitni disbalans, povećana urea i kreatinin, poremećaj nivoa holesterola, endokrine abnormalnosti uključujući pad nivoa luteinizirajuceg hormona i folikulostimulirajuceg hormona mogu biti nađeni.
Diferencijalna dijagnoza
Uključuje endokrine i metabolicke bolesti poput panhipopituitarizma, Adisonove bolesti, hipertiroidizma, dijabetes melitusa. Zatim gastrointerstinalne bolesti poput Kronove bolesti i glutenske enteropatije. Hronične infektivne bolesti (tuberkuloza), zatim kancer (limfom) i na kraju retku bolest CNS-a hipotalamicki tumor.
Lečenje anoreksije ishranom
Cilj lecenja je povratak na normalnu kilažu i podstrek u prevazilaženju psiholoških poteškoća. Hospitalizacija može biti neophodna. U lečenje bi trebalo uključiti tim lekara. Oko 2 % do 6% pacijenata premine zbog komplikacija ili izvrši suicid.
Bulimia nervosa
Osnove dijagnoze
- Nekontrolisane epizode prejedanja najmanje dva puta nedeljno u poslednja 3 meseca
- Neodgovarajuće radnje da bi se sprečilo dobijanje u kilaži, poput indukovanog povraćanja, korišćenje laksativa, diuretika, gladovanja, iscrpljujućeg vežbanja
- Preterana zabrinutost oko kilaže i izgleda tela
Bulimija nervoza predstavlja epizode nekontrolisanog uzimanja velike količine hrane praćene neprikladnim ponašanjem i radnjama u cilju sprečavanja dobijanja viška kilograma, poput samoizazvanog povraćanja, korišćenja diuretika ili katetera, gladovanja ili preteranog vežbanja.
Kao i anoreksija nervoza, bulimija je takođe bolest mladih žena iz srednje ili više klase društva. Teže ju je detektovati od anoreksije nervoze, a neke studije pokazuju da cak 19 % zena na fakultetima boluje od ove bolesti.
Medicinske komplikacije su brojne. Gastritis i pankreatitis mogu da se pojave posle prejedanja. Loša denticija, ezofagitis, elektrolitne abnormalnosti, zatvor, dehidratacija.
Lečenje bulimije ishranom
Podrška psihoterapeuta i porodice je neophodna. Od lekova antidepresivi su najprimenjivaniji (fluoksetin). Mada je smrt uzrokovana bulimijom retka, dugotrajna psiholoska progresija može da bude gora nego kod anoreksije nervoze.
Svi pacijenti sa bulimijom bi trebalo biti upućeni psihijatru.
