Pravilna ishrana i reumatske bolesti
Reumatske bolesti uključuju više od stotinu različitih manifesracija zapaljenja i gubitka funkcije tkiva, zglobova, tetiva, ligamenata, kostiju, mišića i nekih organa. Neke od njih imaju autoimunu komponentu. Zato u lečenju ovih bolesti i simptoma treba uključiti odgovarajuću ishranu, lekove i fizičku aktivnost.
1. Reumatoidni artritis
Ishrana koja se savetuje
- veganska dijeta; mediteranska dijeta; antiupalna dijeta (o njoj procitati u nastavku)
- unos kalorija toliki da se održava normalna telesna tezina
- omega-3 masne kiselina i riba 1-2 puta nedeljno
- B vitamin
- za vreme aktivne faze preporučuje se redukcija unosa hrane (post)
Alternativa
- vežbe, meditacija ili sl, spiritualne vežbe, relaksacione tehnike, lokalni gelovi na bazi kapsaicina
Suplementi ili biljke koji mogu biti korisni
- zadovoljiti dnevne potrebe ka antioksidansima i kalcijum, folati, vitamin B6, B12, D
- ulje jagorcevine, ulje crne ribizle, riblje ulje
- bromelain, ruzmarin, kurkuma, kari, đumbir
2. Osteoartritis
Ishrana koja se savetuje
- antiupalna dijeta (o njoj pročitati u nastavku)
- unos onoliko kalorija koliko je potrebno za održavanje normalne telesne težine
- suplementacija omega-3 masnim kiselinama
- adekvatan unos kalcijuma i vitamina D
- adekvatan unos folata, vitamina B6, vitamina K i magnezijuma
- uvesti glukozamin i hondroitin
Alternativa
- vežbe, akupunktura, lokalni gelovi na bazi kapsaicina
Suplementi ili biljke koji mogu biti korisni
- potrebna dnevna doza antioksidanasa i kalcijum, folati, vitamin B6, B12 i vit D
- glukozamin ,hondroitin
- riblje ulje
- diacerein
- avokado soja, bromelain, hijaluronska kiselina
3. Giht
Ishrana koja se savetuje
- kontrola telesne težine
- purinska dijeta (o njoj u narednom tekstu)
- unos dovoljne količine tečnosti
- min alkohola ili potpuna obustava, pogotovo piva
- smanjiti sokove i fruktozu iz slatkiša
Konzumiranje fruktoze, pogotovo zaslađenih napitaka sa visokim procentom fruktoza kukuruznog sirupa, povezana je sa povećanim rizikom od gihta. Poznato je da fruktoza podiže nivo serumskih urata. Konzumiranje prirodne fruktoze poput one u voću isokovima, takođe mogu da povećaju rizik od gihta. Jedna jabuka ili narandža dnevno povećava rizik za oko 64 % .
UKRATKO: savetuje se ishrana sa limitiranim unosom hrane životinjskog porekla i piva, smanjiti unos fruktoze (slatkiši, slatka voća, sokovi).
Mlečni proizvodi (mleko i sir), jaja, proteini iz povrća, višnje i kafa, ZBOG SVOJIH ALKALNIH SVOJSTAVA MOGU DA IMAJU PROTEKTIVNU ULOGU.
Hrana koja sadrzi purine
- visoki procenat umereno zanemarljivo
- sardine meso i riba beli hleb
- skuša živina puter, margarin
- školjke povrće kolači, nudle
- srce asparagus žitarice
- haringa pasulj, suvi sir
- dagnje sočivo cokolada
- bujon, supe pečurke kafa
- bubrezi grašak, suvi začini
- mozak spanać krem, jaja
- mleveno meso sladoled, mleko
- kvasac orasi
- kiseli krastavci
- pirinač
- so, čaj, sirće
4. LUPUS
Preporuke o ishrani
- restrikcija u proteinima zbog bubrega
- suplementacija vit D (2000 IU/dan) i kalcijum
- omega-3 masne kiseline
5. SKLERODERMA
- adekvatan unos tečnosti
- proteinska ishrana
- kasasta hrana
6. SJOGREN-ov SINDROM
- gubitak u težini kod ovih pacijenata nije preporučljiv
- suplementacija vit D, B6, folatima, gvožđem
- ne uzimati citruse, vruću i ljutu hranu
Antiinflamatorna ishrana
Antiinflamatorna dijeta, slična Mediteranskoj dijeti, koristi se u lečenju inflamatornih bolesti, uključujuci reumatoidni artritis. Glavni ciljevi ove dijete su uključiti što više sveže hrane, najmanju količinu prerađene i brze hrane, minimalnu količinu šećera, pre svega fruktoze i saharoze. Zastupljeno bi trebalo biti voće (pre svega bobičasto) i povrće, proteini pre svega iz životinjskih izvora kao što su živina i riba, proteini iz biljaka kao što su mahunarke i orašasti plodovi, esecijalne masne kiseline i dijetna vlakna.
Ova dijeta nije namenjena za redukciju telesne težine ali pacijenti najčešće izgube kilograme uz nju.
Antiinflamaciona dijeta funkcionise tako sto smanjuje uticaj gena uključenih u inflamatorne procese, kao što su IL-1, IL-6 i TNF-alfa.
Antiinflamatorna dijeta
- sveža hrana, izbegavati brzu hranu, pretežna zastupljenost voća i povrća
- od povrća izbegavati luk i krompir jer sadrže alkaloidni solanin
- nizak unos zasićenih masti, pogotovo trans masti
- nizak unos omega-6 masti, poput biljnih ulja i životinjskih masti
- visok unos omega -3 masnih kiselina iz maslinovog ulja, oraha, semenki bundeve, lana, i riba u sopstvenom soku poput lososa, sardele, haringe. U druga zdrava ulja spada ulje od semenki grožđa, oraha i kanole.
- nizak unos rafinisanih ugljeno-hidrata poput pasta, belog hleba, belog pirinča, i slatkiša
- uzimati proteine iz ribe i živine
- izbegavati jaja, crveno meso, puter, i druge punomasne mlečne proizvode
- uvesti ljute sosove poput đumbira, karija, kurkume, ruzmarina
- uključiti dobre izvore fitonutrijenata: voće i povrće svetlih i tamnih boja, posebno bobičasto voćce, paradajiz, narandžu i žuto voće, tamnozeleno lisnato povrće, krstašica povrće (karfiol, brokoli, kupu, prokelj); soju, čaj, crnu čokoladu umereno
- vežbe
