Nefrilitijaza ili kamen u bubregu, je bolest zastupljena svuda u svetu sa učestalošću od 8,8 %. Obično se javlja između četvrte i pete decenije života, u nešto većem procentu kod muškaraca. Porodična anamneza o postojanju kamena u bubregu dvostruko povećava rizik za oboljenja kod bliskih rođaka. Faktori rizika su gojaznost, dijabetes i metabolički sindrom.
Ishrana igra važnu ulogu u prevenciji nastanka kamena u bubregu. Najvažniji faktor rizika za svaku vrstu kamena je smanjen volumen urina.
Kalcijumsko kamenje je najčešće : 60% je kalcijum oksalatno, 10 % je kalcijum oksalatni kalcijum fosfatno i 10 % kalcijum fosfatno. Ostalo kamenje je uratno kamenje u 5% do 10%, od 5% do 10% struvitno kamenje i 1% uratno kamenje.
Povećano izlučivanje kalcijuma i snižena pH urina mogu da uzrokuju stvaranje kamena u bubregu.
Kisela i alkalna dijeta – dijeta
Unos određene vrste hrane može uticati na kiselost ili alakalnost urina. Pokazano je da su prekomerni proteini u ishrani (naročito oni bogati aminokiselinama koje sadrže sumpor, kao što su metionin i cistein), hloridi, fosfor i organske kiseline glavni unosi kiselina u ishrani.
Kada se ovi životinjski proteini, poput mesa i sira, jedu sa drugom hranom koja proizvodi kiselinu, a nisu izbalansirani sa hranom koja proizvodi alkalije, poput voća i povrća, postoji povećan rizik od hronične acidoze. Acidoza (koju ne treba mešati sa acidemijom) povezana je sa hroničnim bolestima koje izazivaju zapaljenje, kao sto su urolitijaza, hipertenzija, insulinska rezistencija, niska imunološka funkcija i osteoporoza.
Dakle, kada unosite hranu bogatu proteinima, važno je obezbediti ishranu sa visoko alkalnom hranom.
Najrasprostranjenija alkalna hrana je hrana biljnog porekla, posebno voće i povrće bogato alkalnim mikronutrijentima kao što su magnezijum, kalcijum, natrijum i kalijum.
Lekari Remer i Manz, razvili su fiziološki zasnovan model za izračunavanje potencijalnog oštećenja bubrežnom kiselinom, takozvani PRAL (potential renal acid load), odabranom često konzumiranom hranom.
Pomoću ovih PRAL podataka može se izračunati dnevno neto izlučivanje kiseline, omogućavajući tačno predviđanje efekata ishrane na opterećenje kiselinom.
Ovo je bio razlog da se preporuči dijeta sa ograničenim unosom životinjskih proteina i da se kontroliše izvor kiselina u ishrani.
Sledeće vrste namirnica služe kao vodič za uticaj na PRAL:
Potencijalno kisela hrana
- Proteini: meso, riba, živina, školjke, jaja, sve vrste sireve, buter od kikirikija, kikiriki
- Masti: slanina, orasi, semenke bundeve, semenke suncokreta, susam, kremasti prelivi za salate
- Ugljenohidrati: sve vrste hlebova uključujući kukuruzni, ovas, makaroni, pirinač, raž, pšenica
- Slatkiši: želatinozni kolači, puding
Potencijalno bazna hrana
- Masti: suvi orasi, suvi kesten, žir
- Povrće: mahunarke, cvekla, maslačak, kelj, praziluk, zelje
- Voće: sve vrste, posebno ribizle, smokve, suve šljive, banane, suve kajsije, jabuke
- Začinsko bilje: sve vrste posebno sveži peršun, bosiljak, korijander, kari, origano, nana
- Slatkiši: melasa, baraon sećer, kakao
- Napici: kafa
Neutralna hrana
- Masti: puter, margarin ,ulja
- Mlečni napici: mleko
- Povrće: kukuruz
- Slatkiši: šećer beli, med
- Napici: voda, čaj
Efekti ph urina na stvaranje kamena
pH kamen koji se najčešće razvija:
- <5.5 uratni kamen
- 5.5- 7.5 kalcijum oksalatni
- > 7.5 kalcijum fosfatni
Hrana koju bi trebalo izbegavati:
Spanać, jagode, čokolada, ,orasi, urme, čaj
Dodatak kalcijuma u obliku suplemenata, povećava rizik od stvaranja kamena, jer suplementi kalcijuma nemaju isti zaštitni efekat za (ne)stvaranje kamena kao kalcijum iz hrane.
Široka upotreba suplemenata kalcijuma kod žena zbog sprečavanja osteoporoze dovodi do povećanog rizika od stvaranja bubrežnih kamenova.
Suplemente kalcijuma bi trebalo uzimati uz obrok i povećati unos tečnosti. Kalcijum karbonat je možda najbolja opcija (1000 mg /dan).
Vitamin C ne preko 500 mg/dan.
